Medicinsk beskrivning RedigeraUppgi

Medicinsk beskrivning Redigera

Uppgivenhetssyndrom är sedan 1 januari 2014 en psykiatrisk diagnos med diagnoskod F32.3A.[12] I regeringens rapporter över fenomenet 2005-06 anger de istället benämningen uppgivenhetssymtom, eftersom uppgivenhetssyndrom då inte var en medicinskt erkänd diagnos.[3] I flera studier har barnen med uppgivenhetssyndrom haft forna Sovjetunionen eller Balkan området som ursprungsland. Det finns inga barn eller unga från t ex Syrien med detta tillstånd. Prognosen på tillståndet är gott och alla hittills har tillfrisknat från uppgivenhetssyndromet efter PUT (permanent uppehållstillstånd). Vissa somatiska symtom kan kvarstå såsom svårigheter att äta fast föda. Barnens psykiska status är god efter ca 1-1,5 år efter PUT och de har kunnat återgå till vanliga studier. En grupp forskare inom barnpsykiatri och kemi på Uppsala universitet fick mellan 2005 och 2007 möjlighet att ta prover på elva barn med allvarliga symptom. Resultaten publicerades i april 2012 med tydliga kemiska bevis för stress.[13]



Symtom Redigera
Barn och ungdomar som föräldrarna menar är sjuka uppvisar beteenden med olika svårighetsgrad. Variationen går från att barnet vägrar att gå till skolan till "depressiv devitalisering", det vill säga att barnet ligger i en säng, inte talar och måste sondmatas för att få föda. Barnen kan - trots svåra apatiska symtom - höra och komma ihåg det som sägs runt omkring dem.[1] Fem barn visade så svåra apatiska symtom att de inte gick att kontakta. När barnen tillfrisknade kunde de dock redogöra för allt som hade sagts i deras närhet under hela devitaliseringsperioden. Barnen hade alltså ingen minnesförlust för de perioder när de förefallit vara okontaktbara.[14][15]

Resultat (serbiska) 1:

Медицински Опис Мик синдром Оставка, од 1. јануара 2014. године, у психијатријску дијагнозу са дијагнозом Ф32.3А. [12] Извештаји владе о феномену 2005-06, унесите име прилично тешка за повлачење, јер апатија синдром није био медицински призната дијагноза. [3] У неколико студије имају деца са синдромом апатије имао бившем Совјетском Савезу или балканску област порекла. Не постоје деца или млади на пример из Сирије са овим стањем. Прогноза стања је добра и сви до сада су се опоравили од апатије синдрома након пут (сталну дозволу боравка). Неки соматски симптоми могу трајати као што су тешкоће једе чврсту храну. Дечији ментално стање је добро за око 1-1,5 година након ПУТ и они су били у стању да се врати у редовних студија. Група истраживача у дјечије психијатрије и хемију на Универзитету Уппсала примили између 2005. и 2007. године, способност да узима узорке једанаесторо деце са тешким симптомима. Резултати су објављени у априлу 2012. године са хемијским посебан доказ стреса. [13] Симптоми измена за децу и омладину родитељи мисле је болесно изложбених експоната понашања са различитим тежине. Варијације иде од дете одбија да иде у школу на "депресивне девитализатион", то јест да дете лежи у кревету, не говоре и мора да се храни од цеви да се хране. Деца могу да - упркос тешким симптомима апатичан - слуха и запамтите шта је речено око њих [1] Петоро деце је показала такве озбиљне симптоме апатични да не могу бити контактирани.. Када су деца опоравила, могли би, међутим, објаснити све што је речено у њиховом присуству широм девиталисерингспериоден. Деца стога нису имали меморије губитак у периодима када се чинило да оконтактбара. [14] [15]